АКТУЕЛНО                                                                                                             УСКОРО

 

 

 

 

 

 

 

 

Збирка стране уметности‚ депанданса Музеја Града Новог Сада‚ настала је 1966. године завештањем новосадског лекара др Бранка Илића из његове колекције западноевропске уметности и смештена је у адаптираној згради у Дунавској бр. 29. Најзначајнији и највреднији део збирке су сликарска дела. Стилски намештај заступљен је са неколико барокних примерака из 18. века и луксузним салонским целинама историцистичког стила 19. века.
>>>ОПШИРНИЈЕ<<<

 

            У оквиру пројекта Савремени модели обичајно-обредне праксе Срба у Војводини Одељење за етнологију Музеја града Новог Сада  планира да уочи Божића – 5. јануара 2008. године организује Божићни програм.

              Кустоси ће публици кроз радионице и едукацију деце,  поклањањем дидактичке друштвене игре “Човече не љути се – Божићу радуј се“( креација Одељења за етнологију), дељењем реплике обредног хлеба “здравље” (са описом његове припреме и симболике),  приказати традиционално прослављање Божића.

             Током трајања програма биће постављена трпеза са храном која се припрема  за Бадње вече и божићни хлебови, којима се присутни могу послужити.

 

 

--------------------------------------------------------------------

 

 

 

 

 

 

 

                    

Налази се у некадашњем дому барона Рајачића, палати Илион. Презентује вишемиленијумску историју Сремских Карловаца, са посебним акцентом на песника Бранка Радичевића, једног од ученика Карловачке гимназије и једног од наших највећих песника епохе романтизма.
>>>ОПШИРНИЈЕ<<<

 

Спомен збирка „Јован Јовановић Змај“ посве ћена je животу и раду једног од најзна- чајнијих српских писаца 19. века - чика Јови Змају. Адаптиран и саниран 2001-2002. године, пружа амби- јентално и едукативно задовољство посе- тиоцима, нарочито за децу школског узраста.
>>>
ОПШИРНИЈЕ<<<

 

Највећа атракција Петроварадинске тврђаве несумњиво су Подземне војне галерије. Овај комуникацијски систем на четири спра та зидан је степенасто, у дужини од 16 километара. Посебно место заузимају под земна минска поља, дело мајора Алфреда Шредера, аустријског племића кога је као способног минера и војног организатора веома ценио цар Јосиф II.
>>>ОПШИРНИЈЕ<<<

 

 

 

Text Box: Изложба Од школског алата до правог заната представља изложбу, која је намењена првенствено деци школског узраста, како би се што боље и занимљивије информисала и упознала са разноврсним занатима, и тиме олакшала себи избор занимања.

Изложба је отворена 22. октобра на Дан Музеја у централној згради Музеја на Петроварадинској тврђави

и биће постављена до краја 2008. године.

 

 

Од 9. новембра у Збирци стране уметности, Дунавска 29, постављена је гостујућа изложба из Народног музеја у Београду Надежда Петровић

 и биће постављена до 8. децембра 2007. године.

Изложба Надежда Петровић, аутора Љубице Миљковић, музејског саветника, уприличена је поводом уласка Војске краљевине Србије и ослобођења Новог Сада 9. новембра 1918. године. Изложено је 36 изабраних слика из Народног музеја у Београду, са уводном интерпретацијом везаном за сам историјски догађај, као и личне и породичне фотографије знамените српске уметнице. Изложба се организује под покровитељством Градске управе за културу и спонзора каталога DELTA GENERALI Осигурање.

 
      

                                                                                                                                                                                             

 

Од 19. новембра у Згради СО Сомбор (Зграда Жупаније), постављена је изложба Музеја града Новог Сада

која ће бити постављена до 30. новембра 2007. године

Патријарх Георгије Бранковић је живео у Сомбору (1859-1882.) и за то време је био окружни прота. Много тога је доброг урадио за Сомбор. Касније је као патријарх оставио Сомбору зграду Препарандије. Приликом прославе 50 година своје свештеничке службе (1905.) проглашен је за почасног грађанина Сомбора.

 

Ове године навршава се сто година од смрти патријарха Георгија Бранковића (1830-1907). Рођен је 1830. у Кулпину, школовао се у Старом Врбасу, Баји, Нађ-Керешу и Карловцима, где је завршио богословију. Зађаконио се 1855, а 1859. је постављен за сомборског окружног проту. Као истакнути српски свештеник биран је за посланика на народно-црквеним саборима у периоду од 1861. до 1882. године. Исте године се замонашио и произведен је за епископа Епархије темишварске. На Сабору 1890. године изабран је за патријарха српског. Патријарх Бранковић био је велики борац за народно-црквену аутономију, а нарочито пажњу је посветио српској просвети. Био је велики задужбинар и приложник.

 

 

                                                                                                                    

             

 

 

             

 

 

                                          

 

 

 

 

 

 

                                           

 

© ТСБ Бечкерек 2007.